Instituta za zdravlje i sigurnost hrane Zenica održao je radionice o upravljanju animalnim otpadom u ZDŽ. Projekt Instituta su podržali Ministarstvo za prostorno uređenje, promet i komunikaciju i zaštitu okoliša i Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Zeničko – dobojske županije.
Majda Fetahagić, doktorica veterinarske medicine, uposlenik Instituta za zdravlje i sigurnost hrane Zenica, angažirana na projektu “Održivo upravljanje animalnim otpadom na području ZDŽ” gostovala je u programu Običnog radija. Majda Fetahagić bila je sugovornicom na temu Otpad kao okolišni problem današnjice s naglaskom na animalni otpad u sklopu projekta “Daj zemlji priliku”.
“Pokrenuli smo projekt „Održivo upravljanje animalnim otpadom na području Zeničko-dobojske županije s ogromnom podrškom dva resorna ministarstva, a to su Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Ministarstvo za ekologiju. Cilj projekta je odmah razviti održiva rješenja za pravilno zbrinjavanje animalnim otpadom s fokusom na zaštitu okoliša i javno zdravlje.“, kazala je Majda Fetahagić.
“Trenutna situacija u BiH u upravljanju s animalnim otpadom je ogroman izazov zbog nedostatka infrastrukture i jasnih regulativa. Najveći izazov uključuje nedostatak edukacije o pravilnom zbrinjavanju i ograničeni kapaciteti za odlaganje animalnog otpada.”, istaknula je Majda Fetahagić.
“Animalni otpad uključuje sve biološke otpade nastale od životinja, kao što su ostaci mesa, kostiju, perja, kože, unutarnjih organa. Ovaj otpad može ozbiljno predstavljati rizik po okoliš i zdravlje ljudi i životinja ako se ne zbrinjava pravilno. Pravilan i jedini način za odlaganje animalnog otpada je kompostiranje, digestija, spalionice, zavisno sve o vrsti otpada i lokalnih zakona. Najveće posljedice lošeg upravljanja animalnim otpadom su kontaminacija tla i vode.“, objasnila je Majda Fetahagić.
“U animalni otpad spada i svo đubrivo nastalo u tijeku proizvodnje životinja. Životinje jednako kao i ljudi prolaze kroz antibiotsku terapiju, to sve prolazi kroz digestivni trakt i izbacuje se vani. Ako đubrivo ne ostavimo da odleži određeno vremensko razdoblje opet u našem zemljištu imamo i antibiotike i teške metale. Uginule životinje bi se trebale zakopati i posuti krečem.“, kazala je Majda Fetahagić.