Evanđelje dana Lk 13, 22-30
Doći će s istoka i zapada i sjesti za stol u kraljevstvu Božjemu.
U ono vrijeme: Isus je prolazio i naučavao gradovima i selima. Reče mu tada netko: »Gospodine, je li malo onih koji se spasavaju?« A on im reče:
»Borite se da uđete na uska vrata
jer mnogi će, velim vam, tražiti da uđu,
ali neće moći.
Kada gospodar kuće ustane i zaključa vrata,
a vi stojeći vani
počnete kucati na vrata:
‘Gospodine, otvori nam!’,
on će vam odgovoriti:’Ne znam vas odakle ste!’
Tada ćete početi govoriti:
‘Pa mi smo s tobom jeli i pili,
po našim si trgovima naučavao!’
A on će vam reći:
‘Kažem vam: ne znam odakle ste.
Odstupite od mene, svi zlotvori!’
Ondje će biti plač i škrgut zubi
kad ugledate Abrahama i Izaka i Jakova
i sve proroke u kraljevstvu Božjem,
a sebe vani, izbačene.
I doći će s istoka i zapada,
sa sjevera i juga
i sjesti za stol u kraljevstvu Božjem.
Evo, ima posljednjih koji će biti prvi,
ima i prvih koji će biti posljednji.«
Riječ Gospodnja.
Sjeme Lk 13, 22-30 – O. Lorenzo Montecalvo
Postoje dva grada koja nikad neće biti uništena. Oni su vječni. Jedan grad se zove Raj, a drugi se zove Pakao. Za ući u Raj potrebno je proći kroz jedna vrlo uska vrata koja se zovu LJUBAV. Stoga pretili ljudi, to jest oni koji odbijaju ljubiti, ne mogu ući. U grad zvani Pakao ulazi se kroz široka vrata koja se zovu SEBIČNOST. Netko bi me mogao upitati: U kojem je od ova dva grada veća gužva? Ne znam odgovoriti na ovo pitanje. Znam samo da, kad su Isusa upitali: „Je li mnogo onih koji se spašavaju?“, On je odgovorio: „Trudite se da uđete na uska vrata.“
Kakvi su oni koji se trude ljubiti? Strpljivi su, raduju se s radosnima i trpe s onima koji su u trpljenju, nisu zavidni na tuđem uspjehu, nisu škrti, uvijek su raspoloženi dijeliti dobra, bilo duhovna, bilo materijalna, ne srde se, nisu osvetoljubivi, sve govore i čine na slavu Božju i dobrobit bližnjega, bilo koje boje, rase i staleža. Ukratko, oni koji ljube ne žive više za sebe.
Egoisti žive samo za sebe. Stoga su oni oholi, zavidni, nasilni, škrti, lijeni, bludni i proždrljivi. Nerazumno su došli do sljedećeg zaključka: Samo je jedan život i ja u njemu želim uživati!
Govori li svećenik u tvojoj Crkvi često o ova dva grada? Netko mi je rekao: „Moj svećenik svako malo govori o Raju, ali nikad o Paklu, jer kaže da ne postoji. Svi ćemo ići u Raj!“ Kad bismo barem! Nažalost, u današnjem Evanđelju Isus nas podsjeća da Pakao uistinu postoji. Amen. Aleluja.
Sjeme od O. Lorenzo Montecalvo od Družbe Otaca Božanskih zvanja. S ljubaznim dopuštenjem Družbe Otaca Božanskih zvanja.